Davni sati ~ Kejt Morton

Zdravo društvo, dugo me nije bilo u ovakvoj pisanoj formi i jako mi je žao zbog toga. Bila sam par puta na korak da objavim po neki tekst dok je trajala izolacija, ali sve što bih napisala bilo je ili suviše lično, ili nešto što sam već rekla putem društvenih mreža i nisam htjela da se ponavljam. Tako da se danas vraćam knjigama, pisanju i svemu onome što je vezano za to, a neku priču, lični doživljaj ili slično možda ostavim za drugi put ili ukoliko želite malo drugačije postove pišite mi.

Već sam objavila na Instagramu da sam se mučila sa ovom knjigom. Kejt Morton piše previše opširno za moj ukus. To vam je onaj stil kada krenete na temu jedne priče, a vi malo prošetate u prošlost, dodate nebitne detalje, a onda se opet vratite na sadašnjost i opisivanje, recimo, bašte i boja u njoj. Boooring.

Sama ideja mi se svidjela. Kada sam počela da je čitam bila sam uzbuđena jer, helou, Engleska, zamak, misterija, Drugi svijetski rat. Ko se ne bi primio. Autorka je sve lijepo osmislila, ali mislim, jako loše sprovela. Možda najviše zbog tih dugačkih nepotrebnih ubacivanja koja izblijede onu glavnu sliku cijele priče o kojoj se zapravo radi.

I dok sam čitala bila sam u raspoloženju „ok, bolje bi joj bilo da me oduva završetkom“, ali avaj! Do završetka jedva stigoh. Obično pred kraj neke knjige izgubim pojam o vremenu, u opštem transu ne ispuštam knjigu, nećeš me prekinuti pred kraj ni za živu glavu! U ovom slučaju na kraj sam i zaboravila, tek nešto kasnije shvatam da imam jos 20 stranica. Ah da, ok, hajde i to da završim.

Hajde da vam kažem o čemu se radi da biste shvatili zašto sam uopšte počela da je čitam : Idit Berčil sasvim slučajno otkriva davno zaboravljeni zamak koji je zapravo mjesto boravka njene majke tokom trajanja Drugog svijetskog rata. Čuvale su je tri žene, sada starice, sestre o kojima se decenijama pričaju priče u obližnjem selu. Sve prati misterija koja se baš tih godina odigrala, ali i mračna prošlost ranijeg vremena. Još vas nije privukla dobra priča? Ok, tu je i vječiti odnos majke i ćerke kao detalj kojim je autorka možda htjela da nam približi likove malo bolje, ali i to je površno prešla jer odjednom iz zatvorenog odnosa se stvara tolika patetika, dovoljno da me ne uvjeri.

Dvije od pet zvjezdica od mene. Za sada želim da se odmorim od Mortonove, tako da će neke druge njene knjige morati da sačekaju.

Da li ste vi čitali ovu knjigu i kakvi su vaši utisci? Pišite mi ukoiko imate neke knjiške preporuke za mene!

Pozdravljam vas do sljedećeg posta!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s