Šta sam čitala do sad

Nakon dugo, ali zaista dugo vremena opet sam tu… Ih, pa odakle početi… Dok kucam ovo, zahvaljujem samoj sebi što sam konačno ugrabila vremena nešto da napišem, dok jednim okom motrim na bebi monitor, da se mali alarm ne upali makar ovih pola sata ( a biće mnogo više, jer za jedan tekst zaista treba mnogo više vremena nego što mislite i što sam ja nekada mislila). Tako da, izvinite za sve gramatičke, slovne ili bilo kakve druge greške ukoliko u brzini ne primjetim i ne ispravim 😉

Znam da ovo dugujem sebi, jer je pisanje nešto bez čega ne mogu i mnogo mi je nedostajalao, ali i svima vama koji još uvijek čitate moje tekstove napisane godinama unazad. I ja to sve vidim i zato vam hvala!

Otkako je stigla beba razumljivo je da je vremena sve manje, a želje su velike, no svakako ću se potruditi da češće budem tu, više čitam, a manje skrolam po mrežama i portalima u ovim slobodnim trenucima.

Danas ću se nakratko osvrnuti na neke od knjiga koje sam pročitala u posljednjem periodu. Namjerno neću navoditi sve,jer neke zaista nisu bile vrijedne pomena u bilo kom kontekstu, jednostavno su bile „meh“ za moj ukus pa pravo da vam kažem ne znam ni šta bih pisala o njima.

Pa hajde da krenem:

Nevidljiva žena i druge priče, Slavenka Drakulić

U pitanju je zbirka priča koje možda neće prijati mlađoj populaciji, zapravo je neće razumjeti još uvijek. Priča o starosti, usamljenosti, porodičnim tragedijama,zapravo svemu onome što čini život u trenutku kada uspori i postane onaj dio koji nam svima djeluje kao najdosadniji. Možda malo više bazirano na toj „depresivnoj“ strani, što mislim da apsolutno nije pravilo vremena kada se dođe u pedesete, šezdesete godine. Ali šta pa ja znam o tome.

Sastoji se od 16 priča. Ako ste čitali zbirke Rumene Bužarovske, ovo je nešto slično tome samo iz perspektive starijih junaka i vezano je baš za jednu porodicu. Omiljena mi je priča „Prodaje se kuća“, mada sve podjednako nose istu težinu. Možete je pokloniti mami, tetki, svim ženama te dobi koje bi je razumjele.

Autobiografija , Branislav Nušić

Ovo nije klasična autobiografija na koje smo možda navikli. I sam pisac nas na to uopzorava na samom početku. Ovo je jedna priča o životu iz ugla književnika koji ne otkriva mnogo, a opet nas nauči puno toga. Svojim dobro pozatim humorom uspjeva da se približi svima nama i na kraju nas prodrma realnošću koja je i dan danas ista. Lijepo je čitati nešto od čega vam zaigra brk iako mislim da nema osobe koja je imuna na Nušićev humor.

Mogu je čitati mlađi i stariji pa i djeca. U svakom poglavlju naći ćete djelić svojih školskih muka koje su i tada bile potpuno iste, a ja samo, kao kolega iz struke, mogu da žalim što sa nama nije podijelio više univerzitetskih dogodovština 🙂

Moja mama zna šta se dešava u gradovima, Radmila Petrović

E ovo je nešto potpuno drugačije od sve one silne poezije koje se načitah, što kao tinejdžerka, što kao malo starija. Uopšte nisam znala da je u pitanju poezija jedne mlade djevojke koja sa svojih 25 godina piše nerealno dobro da se zapitate da li ju je život tome naučio, što bi donekle bilo tužno jer sve su to tegobe jedne male sredine, što, složićemo se, jedna tako mlada osoba ne bi trebalo da okusi i spozna…možda.

Svakako joj hvala što me je vratila poeziji i nije ni čudo što je ova zbirka toliko popularna i već mnogi znaju za nju. Ukoliko niste čitali, a ljubitelj ste poezije, imate ogromnu preporuku.

-Zovem se mama, Jelica Greganović

Meni je Jelica takva carica i njene knjige bih mogla čitati stalno, bez obzira na fazu, doba godine, raspoloženje… Potpuno jedan zdrav , razuman i opuštajući humor koji, ako ste mama u ovom slučaju, će vas podsjetiti na sve dječije zavrzlame, roditeljske muke opisane kao jedna, klimaćete potvrdno glavom, sve ćete razumjeti i pronaći se u svakoj rečenici 😄

Bili vi Kobra roditelj ili onaj malo opušteniji svakako preporučujem da je pročitate, ali i ako ne spadate u naslovnu kategoriju svakako će vas nasmijati i oraspoložiti. Kao uostalom i sve njene knjige.

Nesvjesno sam ovaj prvi post o pročitanim knjigama do sad posvetila domaćim autorima. Što mi ostaje kao podsjetnik da naredni bude o knjigama stranih autora, pa ću se vjerovatno bazirati i na one koje me nisu oduševile, što ih je u ovoj grupi više.

Pozdravljam vas do sljedećeg posta! ❤️

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s